Jedna kornjača krenula prema deblu visokog stabla i počela se penjati, penjati i penjati dok nije došla do jedne dosta visoke grane sa koje je odlučila se baciti sa stomakom za dole. Kornjača aterira na mekano brdašce od suhog lišća i nije joj bilo ništa ali nije bila zadovoljna i krene opet prema stablu i penje se, penje se, penje se dok nije stigla do iste grane, baci se i padne opet na brdašce od suhog lišća. Nezadovoljna ponovi operaciju još jednom, i još jednom i još jednom. Sa vrha stabla, dva vrapca posmatraju scenu. U jednom trenutku, sažaljen,j edan kaže drugom:
- "Dušo, zar ne misliš da je došao trenutak da mu kažemo da je bio usvojen?"