meda se smeje

Naprednjačka torta
Posle izbora Naprednjaci su na binu izneli tortu u obliku frižidera, sa figurom Vučića. Ko je pojeo fig… oću reći onaj, onaj „svinjski but“!? Valjda je bilo „uuukusnooo“.
Evropsko (slovensko)carstvo, meda i sova
Februar mesec, medvedi izlaze iz svojih brloga u prirodu. Ako ugledaju senku, odmah se vraćaju u smrdljivi brlog. Mečići još ne znaju za senku, ne gledaju iza sebe, pa jurnu odmah u prirodu. Kad padne noć ostanu sami, nezaštićeni. Jedno meče uplašeno i samo, dočeka noć u šumi. Mesto dešavanja Balkanija granica prema američkom ili ruskom slovenskom carstvu. Meče se popenje na neko drvo sa šišarkama i zadrema. Taman sklopi oči kad sova otpočne da zavija, ko prava slovenačka tajna služba SOVA. Meče se iznervira, popenje se na najvišu granu drveta, nanišani sovu šišarkama. Tresne je u tintaru i kljun. Sova padne pravo pred lisicu. „Auh, dođavola šta da radim sa ranjenom sovom. Smrdljivo meso. Da je kokoš ja bi, odma, napravila gozbu. Nego, bolje mi je da pozovem šumsku hitnu pomoć, jer su sove zaštićene vrste.“ Odnesu sovu u dežurnu, šumsku ambulantu. Dijagnoza: polomljen kljun! Uh, čoveče ala je strašno, čime će sada da ukljucava medu u rep i njušku.
Magarac razgovara s vučkom
Jedan magarac nosi Vučka, pošto nema tog konja koji bi pristao da ga ponese. Ipak, zamisli se magarac, stane, odbaci zadnje noge uvis i zbaci “Vučka”, te ovaj tresne u ledinu. “Skidaj mi se s leđa, magarče jedan”, reče on Vučku. –Ja magarac, pa budalo jedna ti si magarac, a ako mi ne veruješ doneću ti ogledalo, pa da vidiš-reče mu Vučko, ugruvan i slomljen. “He, he ne treba da mi donosiš ogledalo, znam ja da sam magarac, čim sam pristao tebe da nosim!”
mečka i meda

2,50

Komentari: