Bedak

Leži deda u krevetu, smrtno bolestan. Gleda u tavanicu, moli se Bogu u sebi, kad u jednom trenutku oseti on kako mirišu štrudle, njegove omiljene.
Otvori deda usta da dozove, ali dođavola - nema glasa. Skotrlja se nekako s kreveta i poslednjom snagom krene da puzi ka kuhinji.
Posle pola sata i nadljudskih napora stigne konačno do poslužavnika, pruži ruku, kad ga žena udari po prstima:
- "Ne drpaj! Ti su za sahranu!"

sigelm