Oženio se Mujin sin kršnom Hercegovkom. Svatovi otišli, a mladenci se povukli u svoju sobu. Mujo prislonio uho na vrata, hoće da čuje ono što se iz kreveta čuje prve bračne noći. I začuje Mujo neko guranje, duboko disanje, a nešto se kao i razbilo. Odjednom, javlja se sin: - "Babo, pomagaj!"
Mujo misli - sramota će biti ako uđem pa se pročuje da sam mu pomagao u onim stvarima - pa ne ulazi. Opet se čuje, sad glasnije: - "Babo, deder pomagaj!"
Mujo se opet pravi blesav, kad će sin i treći put:
- "Babo, ako za Alaha znaš, dolazi vamo i pomagaj."
Mujo uletje u sobu vičući:
- "Sram te bilo, ne možeš ni one stvari bez mene da radiš!"
- "Ma mogo bi ja, babo, al treba mi pomoć da je oborim!"