Ugroženi Hrvat
Doselio se Jovica sa roditeljima u Zagreb. Prvog dana izađe on napolje da se igra, nađe grupu dečaka koji se igraju s loptom. Pita ih:
- Momci, ja sam Jovica. Hoćete da igramo fudbal?
Dečaci su ga na početku ignorisali, ali mu na kraju jedan dečko priđe i kaže:
- Štima, ali mi nismo momci nego dečki, ti nećeš biti Jovica nego Štef, i nećemo igrati fudbal nego bumo igrali nogomet.
Jovica, naravno, pristane, te počnu oni igrati nogomet, ali nakon određenog vremena zove Jovicu otac sa balkona:
- Jovice, dolazi na ručak.
Jovica ne reaguje - on je sada Štef.
- Jovice, dolazi na ručak!!!
Jovica opet ne reaguje.
- Jovice , mamu ti jebem, dolazi na ručak dok ti ja nisam došao dole!
Jovica opet ne reaguje. Otac se spustio dole, uhvatio Jovicu za uvo i vuče ga gore. Vraća se Jovica kući i kroz plač kaže:
- Eto ti, ne možeš biti Hrvat ni pet minuta a da te neki Srbin ne zajebava
