Пошао Лала са попом да свети водицу по селима уз Дунав и успут га спопао пролив. Шта ће, он трк до обале и како се нагао, упадне у воду. Дави се он, и поп дотрчи и дода му неку грану па га миц по миц, на једвите јаде, извуче на обалу. Пита га поп:
- Јеси ли, Лало, мислио на Бога док си се давио?
А Лала ће:
- Јесам, попе, та како да нисам. Помислио сам "јебо те Бог, Лало, ово ти је канда последње срање".