Potone brod i jedan jedini čovjek se spasi i nekako ispliva na pusti otok usred oceana. Napravi si nekakvu kolibu od palminog lišća i nekako je preživljavao od kišnice, kokosovih oraha i korenja. Prođe pola godine i on ugleda nekakvu malu jedrilicu i maše, maše. Dođe jedrilica, a na njoj komad san snova, 90-60-90, lijepa, plava i pametna, ne možes vjerovat. Ona mu kaže da je isto brodolomka i da živi sama par milja dalje na drugom otoku, ali da se je malo bolje snašla i ako hoće da dođe s njom i on pristane. Dođu oni na drugi otok kad tamo vidi frajer kuću i pita ju odakle joj, a ona veli da je od brodoloma ostalo puno materijala, a da se ona kuži u te stvari, pa si je napravila kućicu. Kraj kućice vrt, uđe unutra, a sve skockano fini namještaj, tepisi. Pita odakle joj to, a ona veli isplivalo poslije brodoloma, ona pokupila i uredila si kuću. Napravi mu na brzinu ručak, a ručak dobaaaaar, boli glava. Onda mu još veli da je našla nekakve cijevi, a da je u blizini izvor s toplom vodom i da si je napravila i kupaonicu. On gleda i ne vjeruje. Ona mu kaže neka se ide oprati i urediti, a da će mu onda ispuniti sve ono o čemu je sanjao proteklih pola godine, a on veli:
- "Pa nemaš valjda i internet."