Na sudu tužilac pozove svog prvog svedoka, bakicu od blizu 80 godina i upita je
- Gospođo Spasić, da li me poznajete?
- Kako Vas ne bih poznavala, gospodine Joviću. Znam Vas još kao dečaka, ali moram Vam iskreno reći da sam se u Vas jako razočarala. Lagali ste, varali sve bližnje uključujući svoju ženu i uopšte tračarili ste ljudima iza leđa i manipulisali prijateljima. Vi mislite da ste velika faca, a u stvari nemate mozga koliko ni mušica bez glave. Da, ja Vas dobro poznajem...
Tužilac, potpuno zbunjen, upita dalje:
- A poznajete li, gospođo, ovde prisutnog branioca?
- Da, poznajem i gospodina Zdravkovića, dok je jos bio mladić. On je lenština, prevrtljivac i ima problema s alkoholom. On ne moze da uspostavi normalan odnos ni sa kim, a bije ga i glas najlošijeg advokata u gradu. Da ne pominjem da vara svoju ženu sa tri druge, među kojima je i vaša žena Maca. Da, da, dobro ga znam...
Branilac samo što nije dobio infarkt.
Sudija naredi obojici advokata da mu priđu i tihim glasom im reče:
- Slušajte vas dvojica idiota, ako bilo koji od vas upita babu da li poznaje mene, idete obojica na robiju.