Mujo im'o para da ih nije mog'o potrošit' i odluči da sebi nabavi takav auto da ga niko bržeg nema. Raspita se on malo i svi mu kažu da ode u fabriku Ferrari i da mu oni sastave jedan po njegovom ćeifu. I on ode, a oni naprave, najbolje što su znali. I fakat, Mujo ti tjera po autobahn-u, a drugi k'o da stoje. Kad odjednom, čuje Mujo sa svoje lijeve strane "tadam tadam tadam...". Pogleda, kad ono nekakav konj prođe kraj njega k'o on kraj drugih kola.
Rastuži se, proda kola i opet se malo raspita kod pametnog svijeta, a ovi mu rekoše da mu je jedino rješenje da proba kupiti Hakkinenov auto, jer je on valjda najbrži. Drž' ne daj, cjenkaj se, moli, prodaju njemu i taj auto. I opet ista priča: nema auta da mu može primirisat', al' opet "tadam tadam tadam..." i prođe konj kraj njega.
Tu ti on popizdi do kraja, uzme macolu, polupa auto, kupi tri metra užeta i popne se na banderu. Sveže uže oko vrata i dok je veziv'o drugi kraj za banderu, nekakav mu čovjek sa zemlje doviknu:
- "Šta to jadan ne bio radiš?"
Mujo mu ispriča kako nikako ne može svoju jedinu želju da si ispuni, a ovaj se zasmija:
- "Ma nemoj obraćat uopšte pažnju na tog konja, on sekunde jedne nije normalan!"

Zaposli se Mujo negdje u Americi u firmi koja postavlja bandere. I sad, nakon prvog dana na poslu, upisuje predradnik urađene poslove.
- "Pat O'Konor?"
- "Pedeset dvije."
- "Nije jako loše. Jang Ce Min?"
- "Četrdeset četiri, žao mi je, bole me leđa danas."
- "Za danas i tako-tako, al' nemoj da se to ponavlja. Mujo?"
- "Jedna."
- "Dragi Mujo, jel' ti to misliš nas ovdje zajebavat' sa svojim zabušavanjem? Pa jel' vidiš ti kol'ko su ova dvojica postavili bandera?"
- "Kurac moj su oni postavili, šefe moj. Sve jedna im viri iz zemlje, i to podobro viri."

Sarajevo, devedeset treća. Tip mršav da mršaviji ne može bit' zvoni na vrata. Otvara mu nekakav profiter, metar i po visine, metar i po težine. Jede sendvič od po kile salame i punih ustiju pita:
- "Đe je zapelo?"
Kaže mu ovaj mršavi:
- "Zemljak, ranjen sam na liniji ima petn'est dana i kako ne idem na liniju ništa skoro ne jedem. Eto već dva dana ništa nisam okusio."
Kaže mu ovaj debeli:
- "Ne možeš tako, jarane. Ako misliš ozdravit, moraš jest'. Makar nazor."

Luksuzni putnički brod na krstarenju otvorenim morem. Kapetan sa teleprintera čita poruku od kapetana gusarske podmornice:
- "Torpedovaćemo vas za dva sata!"
Sav izbezumljen, pozove mađioničara i kaže mu:
- "Kako god znaš i umiješ, spriječi paniku! Za dva sata će nas torpedovati."
Mađioničar oglasi predstavu sa rokom odma' i raspali izvoditi svoje najbolje trikove: reže sam sebe na pet komada, guta komplete bubnjeva, pokrade boga-oca od ljudi itd. Publika u delirijumu. Tamo negdje po minute prije roka za torpedovanje, on zamoli tišinu i najavi da će onog sekunda kad on zvekne kitom o sto sav brod otići u vražiju mater. I bi tako.
Ovdje se vic prekida i nastavlja se za dva sata:
Između raznoraznih komada broda pluta kapetan, držeći se onom jednom rukom što mu je eksplozija nije otkinula za nekakvu dasku i mrmlja sebi u bradu:
- "Jebem li ti i mađioničara i svoje ideje: NISU NAS TORPEDOVALI!"

Dalo policajcu otkaz radi reorganizacije i on ti, nakon što se prekontao (dijete palo u školi, žena ne radi, al' se kurva, deložiraće ga iz stana...), odluči da se objesi. Prekopa podrum, nađe komad nekakvog lanca, ode na most i veže jedan kraj za ogradu mosta, a drugi sebi oko vrata. Kad to završi, skoči s mosta. Kako je on bio težak, a ograda hrđava, odvali se komad ograde i zajedno sa lancem i policajcem pljusnu u vodu i potonu. Policajac jedva nekako odveza tu skalameriju sa sebe, izroni i kad dopliva do obale, prostenja:
- "Jebem ti sreću i vješanje, umal' se ne utuši!"

Uhvatili Alija, Franjo i Slobo zlatnu ribicu i ona im reče:
- "Ako me pustite, ispuniću vam po jednu želju."
Slobo k'o Slobo, utrpa se prvi i reče:
- "Nek' svi Hrvati pocrkaju, samo nek' ovaj ovde ostane, da ga gledam kako cvili."
I tako bi. Na to ti Franjo sav zajapuren dreknu:
- "Ma nek' i Srbi pocrkaju, al' nek se prvo pate. A ovog ovde ne diraj, nek' vidi šta je započeo!"
I to ribica izorganizira i kad završi, upita Aliju:
- "A šta bi ti htio?"
Na to će Alija:
- "De nam sad, hanumice lijepa, donesi po jednu kahvicu."

Zašto eskim ni po danu ne vidi prst pred nosom?
Zato jer nosi rukavice.

Kaže baba djedu-dragi nešto mi je toplo oko srca.
A djed babi- šuti stara i vadi sisu iz juhe.

gluhi:znas li ti koliko je 4x2?glupi:znam 7.gluhi:na k..cu te nosam.