Pao narkić u krizu, a nema para. Išao on tako od kuće do kuće, i pitao da obavlja neki posao, samo da dobije pare. Pošto nije dobio posao, ode on do jedne babe i pita da mu da para.
Narkić: radit ću ti baba šta god hoćeš, samo mi daj para..
Baba:Dat ću ti 100 KM ako me pojebeš.
Narkić: Ma daj, pa vidi te kakva si ružna, stara, nikakva. Pa, peglat ću, prati suđe, usisavati, šta god hoćeš...
Baba: Rekla sam ti sinko, jedino ako me pojebeš...
Narkić: Ma, ne dolazi u obzir...
Ali, ipak skontaje se on... 100 KM nije malo, a ovo će trajati samo jednu noć, a moći će kupit drogu. I tako zaglavi on s babom. Jebe on nju čitavu noć, ali ona sva suha, kruta, jedva... Nikad mu gore nije bilo...Sutra ujutro uzme on pare i ode... Nakon nekoliko dana opet njemu kriza, a one pare što je dobio od babe potrošio. Ode on opet do babe, a baba postavi isti uslov kao i nekoliko noći prije. On je malo razmišljao, i odluči se da provede još jednu noć sa babom. Ali, te noći mu bilo sjajno, sve lijepo, klizi. Nikad bolje u životu. Sutra ujutro uzme on pare i reče babi: baba, mogu li te nešto pitati?
Baba: reci sinko...
Narkić: Kako to da neku večer ti sva kruta, hrapava, a sinoć meka i glatka...
Baba: E moj sinko, neki dan krasta, sinoć gnoj...