Pošao Haso iz Doboja za Beograd, pa usput, prije voza svrati kod Huse. Elem, ima Huso jarana iz vojske u Beogradu, pa izmedju ostalog poželi da ga Haso obidje i pozdravi.
- "Lahko ćes ga naci na toj i toj adresi. Na sedamnaestom spratu piše ti na vratima Mujo."
Tako i bi. Nakon dugog penjanja uz stepenice uspije Haso da pronadje adresu. Pozvoni na vrata, a Mujo koji je baš u tom trenutku obavljao bračne dužnosti nakon malo zastoja otvori.
- "Merhaba", pozdravi Haso: - "Imaš pozdrav od Huse."
- "Hvala", odgovori Mujo i tako se to i završi.
Ode Haso niz stepenice i taman kad je bio na izlazu iz solitera, sjeti se da nešto tu ne štima. Dodje opet na vrata i pozvoni a Mujo je u medjuvremenu ponovo nastavio radnju. Vrata se ponovo otvoriše i Mujo sav zajapuren pita Hasu:
- "Šta je sad bolan?"
- "Ama znaš li koji Huso?", pita Haso.
- "Koji", Mujo će ti.
- "Ama jaran iz vojske", doda Haso.
- "Dobro", Mujo će ti.
Opet Haso niz stepenice i opet se na izlazu nešto prisjeti i opet nazad pa pozvoni. Opet Mujo,koji nikako da odustane od rabote na vrata. Ovaj put vidnije nervozan.
- "Imaš li šta ti da poručiš Husi?", pita Haso.
- "Poruči mu da ću mu jebat mater njegovu."
Opet ista priča. Haso pošto nije znao za lift, opet pijehe na sedamnaesti i opet na vrata.
- "Šta je sad?", već urla Mujo.
- "Ama, nije mi jasno. Oš' ti u Doboj, il' će on nju morat' dovući u Beograd."