Pismo
Otac ulazi u sobu svoje cerke. Cerka nije u sobi, a na njenom krevetu je pismo. Padaju mu na pamet najgore stvari. Drhtavim rukama otvara pismo i cita:
"Dragi tata, zao mi je sto moram da vam saopstim da sam vas napustila i otisla sa svojim novim deckom. Napokon sam nasla istinsku ljubav! Ah, kad bi samo mogao da ga vidis! Tako mu je slatka tetovaza i mindjusice i izgleda tako neustrasivo na svom velikom i brzom motoru. Ali nije samo to... NApokon sam trudna! Abdul kaze da cemo biti jako srecni u njegovoj kamenoj kucici usred sume i zeli da imamo puno dece. To je naravno i moj san! Otkrila sam da marihuana nije stetna. Zato smo odlucili da je sami odgajamo za nas i nase prijatelje u slucaju da ostanemo bez kokaina i ekstazija. U medjuvremenu se nadam da ce nauka ubrzo otkriti terapiju za AIDS, tako da Abdul moze da se izleci. Zasluzio je!
Dragi tatice, ne zelim da budes zabrinut zbog mene. Imam vec 15 godina i znam da vodim racuna o sebi. Na kraju krajeva, Abdul je tako mocan i mudar jer ima 47 godina zivotnog iskustva. Vodi me kroz zivot i daje mi najbolje moguce savete kad god treba nesto da odlucim, kao na primer kad sam odlucila da predejm u islam. Nadam se da cu uskoro doci da te posetim, tako da ces imati priliku da upoznas svoje unuke!
Tvoja najdraza cerka
P.S. Ma salim se!!! Iskuliraj!!! Kod Marije sam. Samo sam htela da ti kazem da postoje monogo gore stvari u zivotu nego sto su ocene na kraju prvog tromesecja koje ces naci na vitrini."
