karamele
Ukrca se časna u vlak, sjedne u kupe i vlak krene.
Vozi se ona kad preko puta ugleda poznato lice.
Žena sređena, bunda, nakit, kožne čizme, ludi komplet, frizura, nokti.
Gledaju se one u čudu, gledaju.
"Čuj, si to ti Nadica ? Kako si? Dugo se nismo vidjele !
Ispričaju se one gdje je koja bila sve ove godine, što se dogodilo i tako
dalje.
Ne da časnoj vrag mira pa je pita:
-Čuj nemoj se ljutiti, ali ova bunda, kako ?
Kaže žena: - Ma, neugodno mi je, ali jedna krasna noć i evo ...
Voze se one dalje, čuku - čuku, truc, truc...
Opet časna: Ma, oprosti, ali ove čizme, otkud ?
-Ma, baš mi je neugodno, ali jedan prekrasan vikend, i evo..
Časna: -Čuj, ovaj komplet, ta ogrlica, kožna torba ???
-Ma, čuj, jedno prekrasno zimovanje, i evo...
Rastanu se one na stanici, odu svaka svojim putem.
Časna dođe u samostan, već je bilo kasno, skine se, pomoli i legne.
Kad usred noći čuje neko tiho kuca : kuc, kuc !!!
Časna: - Ko je ?
- Ja sam, fra Jozo! tiho će fratar.
ČASNA: "JEBI SE TI I TVOJE KARAMELE !!!
