Razgovaraju dva lovca:
- "I tako ti ja pred lava, nanišanim, a kad ono škljoc... ostao sam bez metaka.
Šta ću sad, počnem ti ja bježat, a lav za mnom.
I tako bježim, ti ja, a lav taman da će mi dohvatit ruku, kad se posklizne i padne!
Bježim ja dalje, kad lav opet za mnom i taman da će mi odgrist nogu, ali posklizne se i padne.
Ništa, ja i dalje u bijeg, a lav opet za mnom i taman da će me dohvatit, ja na kraju snaga, kad se lav opet posklizne i padne!"
Ovaj drugi lovac sve to sluša, pa kaže:
- "Pa dobro si ti to sve izdržo, ja bi se usro od straha!"
- "A šta misliš, na šta se to lav cijelo vrijeme posklizavo!?"