setaju se cale i Perica i slucajno dodu do ulice Crvenih fenjera. Jedna kuca se posebno isticala (crvenom) rasvetom, pa Perica priupita:
- Cale, kakva je ono kuca?
- Tamo ti je "slatki zivot", Perice.
- A sta je to "slatki zivot?" - pita Perica.
- Ma nista, slatki zivot k'o slatki zivot - odgovori mu cale.
- Ja bih da idemo tamo.
- Perice, ne mozemo. Tamo je sve jako skupo.
Tako je Perica odlucio da stedi i stedeo je sve dok nije napunio kasicu-prasicu, razbio je i krenuo u javnu kucu. Cim je usao pita ga riba na ulazu:
- A gde ces ti mali?
- Ja sam dosao u slatki zivot - nestrpljivo odgovori Perica.
- A imas li para?
- Imam! - ponosno ce Perica.
- Dobro onda, idi do kraja hodnika i onda prva vrata desno.
Perica pokuca, i vrata otvori extra ribetina zanosnih oblina u tankoj prozirnoj spavacici.
- sta je mali, sta bi ti? - zacudeno upita.
- Ja sam dosao u slatki zivot!
- Imas li para?
- Imam.
- U redu, a sta bi ti?
- Pa slatki zivot!
- Nesto slatko? Mose palacinke sa eurokremom?
- Moze!!! - odusevljeno ce Perica.
Nakon tri palacinke bio je sit, tako da je sa cetvrte mogao jos samo da polize eurokrem. Kad se vratio kuci, ponosno ce ocu:
- Cale, isao sam u "slatki zivot!"
- Kakav bre "slatki zivot?" - upita cale sokiran.
- Pa znas ona kuca koju si mi pokazao kad smo setali...
- Tamo si bio??? Pa jesi li imao para?
- Ustedeo sam...
- I kako je bilo?
- Super, tri sam odmah smazao, a cetvrtu sam samo polizao...