Dva pedera za vreme bombardovanja Beograda u atomskom skloništu:
Peder1: \Ajde da se karamo.
Peder2: Ma jesi lud, čuće nas neko.
Peder1: Neće. Slušaj, jel ima neko vode?
Niko se ne odaziva, svi spavaju.
Peder1: Vidiš, svi spavaju.
Peder2; Dobro, \ajde onda.
I tako se oni karaju kad u zori pita dežurni.
Jeste li svi lepo spavali?
Jesmo, odgovoiše svi sem jednog dedice koji se žalio da mu je bilo hladno.
Dežurni: Pa što niste tražili ćebe?
Deda: Pa jedan je tražio vodu, pa ga karali celu noć.