Moj Boze, ponekad se pitam, zar je bas tako moralo biti,
moj Boze, ponekad se pitam, zar je dobro srce muslimanskog isana
moralo da se vadi Valjevskim, Uzickim i inim drugim srpskim kamama.
Moj Boze, ponekad se pitam, zar je muslimanski covjek
samo sto sevdah cuti, morao biti zaklan.
Pa sto to mi nismo isli u Negotin i Kraljevo i klali njihove majke,
sto to mi nismo postavili haubice na Zabljak, na Durmitor,
na Zlatibor i ubijali njihovu djecu.
Nismo, jer mi volimo, a oni mrze, ne svi, ali mrze.
Nase su dzamije popaljene, mihrabi poruseni, mezarja uzorana, njihove
crkve od Teocaka do Golaca niko ne dira.
Nase su majke i sestre silovane, a njihove se suncaju po Adi
ciganliji i ljetuju po Budvi.
Nasi su muhadzeri u Trogiru, Pakistanu, a njihovi se,
sram ih bilo setaju po Modrici, Dobojskim daidzama i
Prijedorskim avlijama
Mi ovdje u Bosni jedemo Norveskuu ribu sumnjivog datuma,
a oni beru nase alkatmere i ruze i sjede ispod grozda ,
gdje smo mi, samo mi Bajrame docekivali.
Boze moj, Bosanske gazde, Bosanske gazde i potomci Bosanskih begova,
hej ljudi moji gazde, gazde Bosanske cekaju u redu za tanjir graha,
a njihova fuqara po buvljim pijacama Zajecara prodaje almasli grane
i sorvane nasih nena, prodaje fuqara znoj i krv tezaka.
Prodaje fuqara ibrike i postekije po Pozarevcu,
prodaje fuqara vilenove goblene, vilenove goblene iz muslimanskih
kuca, vezene u nocima kad jos nije bila spaljena iluzija o uvali
moga djetinjstva na brdovitom Balkanu i kad je zaklana porodica
Huskica odgledala jos jedno nedjeljno popodne koje vodi Dunja Lango
Prodaje fuqara, a mi se glodjemo, prodaje fuqara pune muslimanske
sehare, a mi se glodjemo, prodaje srpska fu*ara wYslimansko
dostojanstvo, a mi se glodjemo, ye*em ja nas, ali neka , neka narode
moj, neka prodaje fuqara, neka prodaje,
jer ne mogu oni nakrasti koliko Musliman ima, ne mogu oni pobiti
koliko mi mozemo roditi.
I zato, ne zaboravi nikada narode moj, ne zaboravi nikada potoke
krvi sto se slivaju niz Soukbunar, Djidjikovac, Mejtas i Vratnik
ne zaboravi nikada i nemoj nikad halaliti.
Ne zaboravi mrtve bebe rodjene na Kosevskom brdu,
ubijene iz PAT-a, PAM-a, Boforsa,
mayku im j*bem, ne zaboravi i nemoj nikada halaliti.
Ako smo nekada morali halaliti, vise ne smijemo.
Zakuni se narode moj krvlju rahmetli Hajre Mesica i sakatom djecom
Bosanskom, da halaliti vise nikada neces.
Tko halali, dabogda ga rodjena djeca proklela, jer mi,
mi Muslimani ovaj rat nismo zeljeli, ali ako hocemo,
dobit cemo ga, jer u Bosni rjesenja nema
ili Dzehenem ili sloboda, kome to nije jasno neka ide iz Bosne.
lazar
06.03.2005 14:31:09