Kamenje

Jutro, pola 3 kad Mili Đukanoviću zazvoni telefon.
Glas:
- "Vladiko pomagaj ! "
Milo:
- "Šta je jado, šta me budiš?"
- "Vladiko diž' narod ! Bosanci nam kradu kamenje ..."
- "Ih jebalo vas kamenje. Nek nose. Imamo mi toga kolko 'očeš."
Oko pola 6 ujutro opet telefon.
- "Ama vladiko pomagaj, oca li ti jebem !"
- "Š'o je opet ? Što me budiš avetinjo ?"
- "Vladiko diž' narod u rat. Bosanci kradu li ga kradu ..."
- "Pa što kradu ?"
- "Pa kamenje !"
- "Jebalo vas kamenje. Nek nose."
Oko podneva probudi se Milo, otvori vrata balkona kad u dvorištu sakupila se raja. Prave demonstracije. Svi naoružani do zuba. Milo:
- "Pa što je ovo narode ?"
Glas:
- "Vladiko ja digo svo muško u rat. Ti reci i napadamo."
Milo:
- "Al zašto?"
Glas:
- "Pa Bosanci nam pokradoše svo kamenje."
Milo:
- "Ma jebalo vas kamenje, što ste toliko zapeli za taj kamen ?!?!?"
Narod:
- "Oooo Milo oca ti jebemo, nađu li oni zemlju ti češ je kopat !"