Jedna se privatna škola u Hamiltonu suočila s jedinstvenim problemom.
Nekoliko 12-godišnjih djevojčica je počelo koristiti ruž za usne i mazati se u WC-u. To je još bilo u redu, ali nakon što bi nanijele ruž, prislonile bi usne na ogledala i ostavljale bi gomilu malih otisaka. Svake večeri je čistač brisao ogledala, a idući dan bi se pojavili opet.
Konačno, ravnateljica je odlučila da se nešto mora poduzeti. Pozvala je djevojčice u WC, kao i čistača. Objasnila je da svi ti otisci uzrokuju veliki problem čistaču, koji mora svake večeri čistiti ogledala. Da bi pokazala kako je teško čistiti ogledala, ravnateljica je zamolila čistača da pokaže djevojčicama.
On je uzeo svoju krpu, umočio je u WC-školjku i obrisao ogledalo s njom. Od tada, više nije bilo otisaka usana na ogledalima. Postoje učitelji.... a postoje i odgajatelji.
Nekoliko 12-godišnjih djevojčica je počelo koristiti ruž za usne i mazati se u WC-u. To je još bilo u redu, ali nakon što bi nanijele ruž, prislonile bi usne na ogledala i ostavljale bi gomilu malih otisaka. Svake večeri je čistač brisao ogledala, a idući dan bi se pojavili opet.
Konačno, ravnateljica je odlučila da se nešto mora poduzeti. Pozvala je djevojčice u WC, kao i čistača. Objasnila je da svi ti otisci uzrokuju veliki problem čistaču, koji mora svake večeri čistiti ogledala. Da bi pokazala kako je teško čistiti ogledala, ravnateljica je zamolila čistača da pokaže djevojčicama.
On je uzeo svoju krpu, umočio je u WC-školjku i obrisao ogledalo s njom. Od tada, više nije bilo otisaka usana na ogledalima. Postoje učitelji.... a postoje i odgajatelji.
